Serbiu

editar

  Pronunciación y silabación: [sʋôːj]

  Axetivu

editar

m. свој, f. своја, n. своје; pl. m. своји, f. своје, n. своја (Llatín svoj, svoja, svoje; svoji, svoje, svoja)

  1. Posesivu reflexivu pa toles persones gramaticales, equivalente a mio, to, etc., que s'usa cuando'l posesor ye ya conocíu, ta yá mencionáu. (En dalgunos d'estos casos, l'asturianu nun usaría'l posesivu, sinón simplemente l'artículu; n'otros, el posesivu taría acompañáu pol axetivu "propiu")
    • Видим својхо отца, видиш својхо отца, види својхо отца... → Veo'l mio pá, ves el to pá, ve'l so pá...
    • Имам своје бриге → Tengo los mios propios problemes.
    • Пазите на своу децу → Tenéi curiáu de los [vuestros] fíos.

  Pallabres rellacionaes