свој

Serbiu

Pronunciación y silabación: [sʋôːj]

Axetivu

m. свој, f. своја, n. своје; pl. m. своји, f. своје, n. своја (Llatín svoj, svoja, svoje; svoji, svoje, svoja)

1. Posesivu reflexivu pa toles persones gramaticales, equivalente a mio, to, etc., que s'usa cuando'l posesor ye ya conocíu, ta yá mencionáu. (En dalgunos d'estos casos, l'asturianu nun usaría'l posesivu, sinón simplemente l'artículu; n'otros, el posesivu taría acompañáu pol axetivu "propiu")

1. • Видим својхо отца, видиш својхо отца, види својхо отца... → Veo'l mio pá, ves el to pá, ve'l so pá...
   • Имам своје бриге → Tengo los mios propios problemes.
   • Пазите на своу децу → Tenéi curiáu de los [vuestros] fíos.

Pallabres rellacionaes

• Cirílicu мој, твој, његов, њен; наш, ваш, њихов
• Llatín moj, tvoj, njegov, njen; naš, vaš, njihov
• се / se